elektronegativnost

elektronegativnost (engl. electronegativity; njem. Elektronegativität; rus. электроотрицательность), snaga kojom atom nekoga kem. elementa privlači elektrone u kovalentnoj vezi. Brojčano se izražava koeficijentom relativne elektronegativnosti koji je dobiven određivanjem energije kem. veze termokemijskim mjerenjima. Elektronegativnost raste od lijeva na desno duž perioda u → periodnom sustavu elemenata, a opada odozgo prema dolje unutar skupina. Tako su fluor (4), kisik (3,5) i klor (3,0) najelektronegativniji, a francij (0,7) najmanje elektronegativan element na ljestvici relativnih elektronegativnosti (odredio ju je L. Pauling). Što je atom elektronegativniji, to jače privlači elektrone, a što je veća razlika u elektronegativnosti između elemenata, to je veći stupanj ionskoga karaktera veze između njihovih atoma. Tako je pri razlici relativne elektronegativnosti od 1,9 udio ionskoga karaktera veze oko 50%. → veza, kemijska