induktor

induktor (engl. inductor; njem. Induktor; rus. индуктор), naprava za stvaranje visokoga el. napona (nekoliko tisuća volta) od vrlo niskoga napona (galvanskoga članka). Sastoji se od dvaju namota oko željezne jezgre, i automatskoga prekidača. Primarni namot ima svega nekoliko zavoja debele, a sekundarni mnogo zavoja tanke bakrene žice. Primarna se struja uzastopno uključuje i isključuje elektromehaničkim ili elektroničkim prekidačem, pri čem se u sekundarnom namotu inducira visok, isprekidani napon s izrazito višim šiljcima u trenutku prekidanja. Prvi je induktor izumio 1850. H. D. Ruhmkorff, a kondenzator paralelno prekidaču dodao 1853. A. H. P. Fizeau. Ruhmkorffov je induktor do izuma → Teslina transformatora 1889. bio jedini visokonaponski izvor s pomoću kojega su napajane različite cijevi za izbijanje, prve rendgenske cijevi, Hertzov oscilator, prvi radijski odašiljači i sl. Danas se najčešće primjenjuje za stvaranje iskre u benzinskim motorima.