krom

krom (engl. chromium; njem. Chrom; rus. хром), kem. element 6. skupine periodnoga sustava elemenata, vrlo tvrd, srebrnobijeli metal plavkasta odsjaja koji se može polirati do visokoga sjaja. U dodiru s kisikom, zrakom ili vodenom parom prevlači se vrlo tankim slojem oksida otpornim na koroziju. Nije topljiv u dušičnoj kiselini i zlatotopci, sporo se otapa u hladnoj klorovodičnoj i sumpornoj kiselini, a u vrućima puno brže. Na povišenim temperaturama reagira s mnogim nemetalima. Daje zelenu boju smaragdu, a crvenu rubinu. Nije otrovan, ali su otrovni njegovi spojevi, posebice kromna kiselina i alkalijski dikromati. Najčešće se dobiva iz kromita (FeCr₂O₄), tehničke čistoće aluminotermijskim i silikotermijskim postupkom, a visoke čistoće elektrolitskim postupkom. U velikim se količinama upotrebljava kao legirni metal u proizvodnji nehrđajućih čelika, za elektrolitičko prevlačenje površina metala i nemetala (→ kromiranje), za proizvodnju → kermeta, itd. Najvažniji je kromov spoj natrijev dikromat, Na₂Cr₂O₇, koji se upotrebljava kao sirovina za dobivanje ostalih tehnički važnih kromovih spojeva, kao snažni oksidans, katalizator ili nosilac katalizatora, štavilo u industriji kože, za površinsku obradbu metala, impregnaciju drva, itd. Ostali su važniji kromovi spojevi bezvodni kromov klorid, CrCl₃, (upotrebljava se za dobivanje elementarnoga kroma, kromiranje čeličnih predmeta i u sintezi organskih spojeva), kromov(III) oksid, Cr₂O₃ (za bojenje stakla i porculana), otrovni kromov(VI) oksid, CrO₃, iznimno jak oksidans (za elektroplatiniranje i elektrolitisko dobivanje elementarnoga kroma), kromna kiselina, H₂CrO₄ (za pripravu močila i kupkâ za kromiranje), kalijev dikromat, K₂Cr₂O₇ (u fotografskoj industriji, u proizvodnji žigica i u analitičkoj kemiji), natrijev kromat, Na₂CrO₄ (za bojenje tekstila i zaštitu od korozije), itd. Otkrio ga je 1791., a 1798. izolirao L.-N. Vauquelin.