otapalo

otapalo (engl. solvent; njem. Lösungsmittel, Lösemittel; rus. растворитель), sastavnica otopine koje ima u većoj količini od ostalih sastavnica, najčešće kapljevina koja može otopiti neku drugu krutu, kapljevitu ili plinovitu tvar. Tvari se uglavnom otapaju u kemijski sličnim otapalima, pa tako polarna otapala (npr. voda, etanol) otapaju ionske i kovalentne spojeve koji se ioniziraju, a nepolarna otapala (npr. organska otapala) nepolarne kovalentne spojeve (masti, ulja, smole, kaučuk, voskove, lakove, celulozne derivate i sl.). U kem. laboratorijima i u industriji upotrebljavaju se mnoga organska otapala: aceton, alkoholi, esteri, naftni ugljikovodici, eter, kloroform, trikloretilen, ugljik-tetraklorid, benzen i njegovi homolozi. Većina je organskih otapala lako zapaljiva, pare su im često otrovne, a u smjesi sa zrakom lako eksplodiraju, pa s njima treba oprezno postupati. U otapala se ubrajaju i kemikalije koje čvrste tvari prevode u → otopine prouzročujući pritom kem. reakcije (npr. mineralne kiseline koje otapaju metale).