permeabilnost, magnetska

permeabilnost, magnetska, magnetska propusnost (engl. permeability; njem. magnetische Permeabilität; rus. магнитная проницаемость; znak μ), koeficijent razmjernosti između gustoće magn. toka (magn. indukcije) B i jakosti magn. polja H. U vakuumu je B = μ_o · H, gdje je μ_o apsolutna permeabilnost vakuuma. U tvari je B = μ · H = μ_o · μ_r · H, gdje je μ apsolutna permeabilnost tvari, a μ_r relativna permeabilnost tvari. Za vakuum je μ_r = 1, za dijamagnetske tvari μ_r < 1, za paramagnetske tvari μ_r > 1, a za feromagnetske tvari μ_r je vrlo velik i mijenja se u granicama od nekoliko stotina do ~ 10⁶, ovisno o materijalu i točki na → krivulji magnetiziranja. Tako npr. slitina supermaloj (79% nikla, 15% željeza, 5% molibdena i 0,5% mangana) ima početnu relativnu magn. propusnost μ_r poč ≈ 10⁵, a najveću μ_r maks ≈ 10⁶. → permaloj