ton

ton (engl. tone; njem. Ton, Klang, Stimme; rus. тон), 1. u akustici, pravilan zvuk, koji nastaje titranjem nekoga izvora zvuka. Svojstva su mu visina tona (ovisna o frekvenciji titranja), jakost (ovisna o amplitudi titranja), boja (ovisna o rasporedu harmonijskih frekvencija), trajanje, porast i opadanje (→ akustika, objektivna,  → zvuk). – 2. u kolorimetriji, svojstvo boje (→ metrika boja).