bizmut

bizmut (engl. bismuth; njem. Bismut; rus. висмут), kem. element 15. skupine periodnoga sustava elemenata, krhak, srebrnoružičasti metal. Postojan je na zraku, a otapa se u zlatotopki, vrućoj koncentriranoj sumpornoj, te dušičnoj kiselini. Rastaljeni bizmut bolje provodi el. struju nego u čvrstom stanju. Pri skrućivanju mu se povećava obujam. Od svih je metala najviše dijamagnetičan i ima najizraženiji → Hallov učinak. Uglavnom se dobiva kao sporedni proizvod pri rafinaciji olova i bakra. Manje se količine proizvode preradbom bizmutovih ruda, najčešće bizmutova sjajnika, Bi₂S₃. Upotrebljava se kao sastojak niskotaljivih slitina (npr. Lipovitzova slitina i → Woodova slitina), te kao element termopara zbog velika negativnoga koeficijenta termičkoga rastezanja. Dodatak bizmuta poboljšava svojstva → bronci, nehrđajućemu čeliku i aluminijevim slitinama. Bizmutovi spojevi upotrebljavaju se za proizvodnju stakla velikoga indeksa loma, za emajliranje, u analitičkoj kemiji, medicini itd.