karboksilne kiseline

karboksilne kiseline (engl. carboxylic acids; njem. Carbonsäuren; rus. карбоновые кислоты), organski spojevi koji u svojoj molekuli sadržavaju jednu karboksilnu skupinu (–COOH, karbonilna skupina povezana s hidroksilnom) ili više njih. Slabe su kiseline (slabije od anorganskih), jer se vodikov ion lako oslobađa iz karboksilne skupine. Alifatske ravnolančane monokarboksilne kiseline nazivaju se i masnim kiselinama. Od zasićenih masnih kiselina najjednostavnija je mravlja kiselina (HCOOH, soli i esteri su formijati), zatim octena kiselina (CH₃COOH, soli i esteri su acetati), itd. Nezasićena je masna kiselina npr. akrilna kiselina (H₂C=CHCOOH, soli su akrilati). Tekućine su ako sadržavaju do osam ugljikovih atoma, a ostale su krutine. U užem smislu, masne su kiseline monokiseline dugoga lanca s parnim brojem ugljikovih atoma, koje esterifikacijom s glicerolom čine → masti i  → ulja (palmitinska, stearinska, oleinska, linolna, linolenska). Soli tih kiselina su → sapuni. Od aromatskih karboksilnih kiselina najjednostavnija je benzojeva kiselina (C₆H₅COOH). Najjednostavnija dikarboksilna kiselina je oksalna (HOOC–COOH), najpoznatija trikarboksilna limunska (C₆H₈O₇), a heterociklička nikotinska kiselina. Dobivaju se oksidacijom alkohola i aldehida, hidrolizom estera i dr. Važni su međuspojevi u organskoj sintezi, npr. pripravi polimernih materijala.